 |
| srpanj, 2008 | ||||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Pišem knjigu u kojoj se radi o princezi Slateporta. Gradica o kojem nitko nista ne zna. I o njenom zivotu......
Princeza Anastazia:
Dnevnik.hr
Video news portal Nove TV
Blog.hr
Blog servis
Forum.hr
Monitor.hr
Dragi Dnevniče!!
Nastavljam s pričom...
-Ne, neće te otpustiti!!!!-viknula sam-ja im neću dopustiti!!!-
-Pa dobro onda bi mogli...ali neznam-malo se stišala
-Ok,bježimo večeras u 22 sata jer tad sva gospoda spavaju. A dječica pogotovo!-rekla je Lidya
-Dobro, večeras bježimo, a kako će mo neprimjetno spremiti torbe...-pitala sam
-Ma kakve torbe u Marissinoj sobi će mo ostaviti ruksake sa hranom i nešto malo odjeće.-rekla je Lidya
-Da ukradem tati kreditnu karticu???? To mi je dobra ideja.-
pitala sam
-Ok. Tako će mo imati ako nam zatreba.-rekla je zadovljno Marissa.
DALJE DA NE PIŠEM JER JE BILO SVAČEGA
-22:00-
-Uhh, već krećemo!!!!-viknula sam
-Pa svi te čuju, glupačo jedna!!!!!-viknula je Lidya
-Tebe isto.-rekla sam
Krenule smo van dvorišta. Kada sam izašla još jednom sam pogledala u dvorac sve je bilo tako tiho. Kada sam pogledala grad ostala sam zapanjena, sve je bilo puno ljudi koje nikad nisam vidila. Ušle smo u ulicu koja je bila najzakrčenija. Odjednom me Lidya uhvatila za ruku i povukla u neki KAFIĆ. (što je to uopće?) Naručile smo piće i sjele za neki stol. Do našeg stola stajala su dva dečka. Jedan se okrenuo i prošaptao – Princeza Anastazija?-nitko ga nije čuo osim mene.
- Ja sam Ritch.-rekao je još gledajući u mene
- Drago nam je!!!-viknule su Lidya i Marissa u isti glas
- Drago mi je.-rekla sam i ja
One su zurile u njega ko` telad u šarena vrata. Pogledala sam Lidyu, mislim da sam skužila taj pogled „gleda samo u nju, pa i ja sam zgodna“
-Ja sam Lidya, princeza od Sootopolisa.-rekla je hvalisavo
-Dago mi je.-rekao je Ritch i ponovno se okrenuo meni
-Veličanstvo želite li da odvedem vas i vaše prijateljice u kino?-pitao je
-Naravno!- odgovorila sam brzopleto – (a što je to??)-pomislila sam
Lidya i Marissa su se sada okomile na njegovog prijatelja Martya. Krenuli smo prema kinu. Kada sam vidila prostoriju u koju smo ušli onda sam skužila što je kino. Aha, pa čitala sam o tom kinu. Gledali smo neki film o zmajevima, ali nisam obračala pozornost gledala sam samo Ritcha.
DOSTA ZA VEČERAS, SKOMPALI SMO SE S DEČKIMA I ONI SU KRENULI S NAMA U PUSTOLOVINU.
P.S. MISLIM DA SAM SE ZALJUBILA
ritch:
Dragi Dnevniče!
Probudila sam se jutros rano. Točnije oko 6 sati. Još onako ležeći, rukom sam krenula prema ladici u kojoj su nam bili planovi i otvorila je. (Prošla sam rukom kroz cijelu ladicu) – Annika!!!!!!! Lukas!!!! Zašto vas dvoje balavaca mislite da možete ulaziti u moju sobu bez mog dopuštenja!!!!!!!!!!!-vrisnula sam, a Lidya je iskočila iz kreveta.
- Što je?? Što se dogodilo???-upitala je Lidya zbunjeno, još spavajući.
- Balavci su nam ukrali planove! Naše planove za ...bijeg...-malo sam tiše rekla.
Lidya se ustala uredila i utrčale smo u njihovu sobu. Njih dvoje su spokojno spavali a Annika je spavala grleći papir. Dobro sam znala da Annika kada spava ništa ne osijeća, a Lukas ništa ne čuje. Lidya je uzela neki stari pošarani papir i presavila ga. Ja sam ga uzela i turnula ga Anniki u ruke, a onda sam polako izvukla naš papir. Lukas se okrenuo, a mi smo brže, bolje pobjegle van. Obukle smo se u kupaće i trčale do bazena. Marissa nam je donijela hranu i piće, a ja sam je pozvala da uđe u bazen s nama. Kada je ušla Lidya je rekla (citiram) :
- Cure, hajdemo nas 3 večeras kada svi zaspu...šuš,šuš,šuš...-rekla je to tako tiho da je ništa nisam razumjela a čini se da je nije razumjela Marissa
- Što??????- upitale smo je u isti glas
- Ma ...šuš,šuš,šuš...-opet je bila previše tiha
- Molim????- viknula sam
- Pa pobjeći iz dvorca!!!!!!!!!-rekla je to toliko glasnije da je cijelo dvorište odzvanjalao
- Pssssssssssssssssst!!!!!!!! Ne smije te nitko čuti-rekla sam
- Uffffffffff !!!!!!!!-rekla je a onda je promrmljala nešto kao-...pa ni ti me nisi čula...-
Bogu hvala svi su još spavali osim posluge, a oni su u najdaljem dijelu dvorca tako da ništa nisu mogli čuti.
- Ali kako??????-upitala sam je
- Pa Marissa ima ključ velikih vrata...-rekla je
- Vidiš toga se nikad prije nisam sjetila!!!-rekla sam zamišljeno
- Cure, ne znam, Anastazijini roditelji bi me otpustili...-rekla je
DALJE ĆE TE ZNATI U IDUĆEM POSTEKU
KISSACH
Dragi Dnevniče!
Evo s novim jutrom ti se javljam. Današnji dan neće biti tako jadan kao i ostali. Danas mi dolazi rođakinja Lidya iz Sootopolisa, grada na sjevernoj obali našeg otočića. Danas joj je 17. rođendan pa su joj kao poklon dopustili da sama (bez ičije pratnje) dođe u goste (to je ona htjela). Mi se jednostavno rečeno OBOŽAVAMO. Ona ima malog dosadnog brata koji nam stalno dosađuje, on se zove Lukas. Ah, da! Zaboravila sam da i ja imam malu dosadnjakovićku koja stalno slini za mnom. Ah, kako se ono zove? A! Da, Annika. Njoj je 8 godina, a njemu 7. I sada, Lukas je nagovorio roditelje da puste njega s Lidyom da dođe kod nas. A mojim roditeljima je (naravno) drago jer će Annika imati društvo i neće njih gnjaviti (ali zato hoće nas). Jadno!!!! Lidya i Lukas stižu za pola sata. Ne mogu više čekati! Biti će kod nas tjedan dana. A sada idem pustiti vodu u bazen i namjestiti suncobrane (ne želim gnjaviti jadnu poslugu, pa ću sve sama napraviti). Javit ću se navečer...
DALJE NIŠTA...
Kasnije
Dok Lidya nije došla, postavila sam veliki stol kraj ležaljki za sunčanje. Postavila sam suncobran i još malo rashladila vodu u bazenu, a moja sestra je stalno brbljala, slinila i zahtjevala oko mene ali ja nisam čula ništa jer sam stalno razmišljala što ću obuči. Ona spremačica o kojoj sam vam pričala (zove se Marissa) ona mi je sve pomogla. A tada je došla Lidya. Prvi je uletio Lukas i počeo vikati nešto kao – Wow, bazen je čak veći od našega – i – obožavam bazene!!!!!!!!- ni to nisam čula (uopće). Ja sam odtrčala do Lidye i zagrlila je tako da smo skoro pale.
- Polakše malo!!!- viknula je Lidya – I ti si meni nedostajala! –
- Lid (tako je ja zovem)!!! Nisam više mogla čekati!!! Uooou,narasla si!!!- Nisam prestajala pričati – Bla, bla, bla, bla...- nisam ni razumjela što pričam a onda sam razmislila – Dosadna sam,ha? – pitala sam zamišljeno.
- Ne bih rekla da si dosadna samo si uzbuđena! Malo previše uzbuđena! Jesi li smišljala plan bijega (mi smo svaki put kada bi se vidile smišljale plana za bijeg iz ovog „zatvora“)??!!- pitala me uz onaj svoj lukavi osmjeh.
- Ne, nisam!- rekla sam – ali to ćemo na samo bez ovih balavaca...-šapnula sam i kimnula prema „bebačima“.
Otišla smo u sobu i gledale TV. Poslije smo se malo dopisivale s ostalim curama iz obitelji (na kompiću). Bile smo budne do ponoć,pa samo otišle spavat. Ali prije svega smo nacrtale i napisale bijeg iz zatvora. Laku noć, za večeras!
2007 godina
UVOD
Dragi dnevniče
Danas ti pišem po prvi put. Ovdje u Slateportu je jako vruće, ali bar mi živimo u ovom finom gradiću na moru. Uh, bar se u dnevniku ne moram ponašati kao da sam princeza. Uglavnom, ja sam princeza od Slateporta (Anastazia Catenfinder), jednog malog gradića na obali otoka Malenya. Otoka za kojeg nitko,nikada nije čuo. Dvorac u kojem živim zauzima skoro polovinu grada, zato mrzim svoje pretke koji su nekoć davno dali izgraditi ovaj dvorac. Mrzim ih zato što su običnom puku (kako moji roditelji zovu normalne ljude) ostavili tako malo mjesta za život, a još ih više mrzim što su im oduzeli slobodu i opasali grad kamenim zidinama. Ali dosta sad mržnje. Biti princeza je nešto najgore što itko može poželjti u životu. Dobro možda s vaše strane to izgleda super jer možeš imati što poželiš, možeš raditi što želiš ali to nije istina. To je kao da si rob samome sebi. Živiš zatočen unutar zidina dvorca i nesmiješ proviriti van dvorišta. Nikada nisam upoznala nikoga osim posluge i dvorskih dama. Najbolja prijateljica mi je spremačica koja je dobila ulogu pospremanja moje sobe. Imam 3 rođakinje koje su princeze susjednih gradova ovog otoka i 1 rođaka princa od Dewforda. Na ovom otoku ima nekih drugih kraljevskih obitelji o kojima ja ništa ne znam. Dobro to je bilo sve o mojim mišljenjima i mom životu. A sad malo o meni. Imam dugu smeđu kosu koja mi pada do pola leđa, oči su mi zelene a koža mi je tamnija (prirodno, ne padaju mi na pamet nikakvi tretmani). Nisam previsoka, srednje sam visine i srednje građe. Ne nosim nikakve raskošne haljine ni sličnu odjeću iako bi to moji roditelji htjeli. Pa živimo u 21.stoljeću, ne želim biti neka uštogljena princeza iz srednjeg vijeka. Meni je čudno kako to u 2007. godini još uvijek živimo u dvorcu kao prava kraljevska obitelj, ali moji roditelji poštuju tradiciju i grad je dosta u starinskom stilu. Dobro, ovo je dosta za opis. Laku noć! Za danas.
